Osvetnici ubijali po Srebrenici

INAČE 28. divizija Armije BiH,kojom je komandovao naser orić,a koja je trebalo da brani Srebrenicu nastala je 24. 10. 1994. "Odlukom o šemi organizacije Armije Republike Bosne i Hercegovine" od 8. operativne grupe "Srebrenica". Imala je više od 7.000 vojnika. U sastavu divizije bili su: komanda (40 pripadnika), četa vojne policije (114 pripadnika), vod za protivelektronsku borbu (37 pripadnika), izviđačko-diverzantska četa (126 pripadnika), 280. istočnobosanska laka brigada (1.020 pripadnika), 281. istočnobosanska laka brigada (1.007 pripadnika), 282. istočnobosanska laka brigada - komandno mesto u Srebrenici (1.007 pripadnika), 283. istočnobosanska laka brigada (1.007 pripadnika), 284. istočnobosanska laka brigada (1.007 pripadnika), 285. laka brigada - sa komandnim mestom u Žepi (1.105 pripadnika), 28. brdski bataljon "Srebrenica" (521 pripadnik) i komandno mesto Žepa (13 pripadnika). Ukupno brojno stanje krajem maja 1995. godine je bilo 7.004 pripadnika. Broj vojnih obveznika iznosio je 18.000.

NEPOSREDNI povod da srpske snage isplaniraju i krenu u operaciju "Krivaja 95" bila je zapovest komandanta Glavnog štaba Armije Bosne i Hercegovine generala Rasim Delića iz juna 1995. godine 28. pešadijskoj diviziji, kojom naređuje da otpočne izvođenje ofanzivnih dejstava prema vojsci i stanovništvu u Republici Srpskoj radi podrške u deblokadi Sarajeva. U skladu sa ovom naredbom, načelnik štaba 2. korpusa je naredio komandi 28. divizije da izvrši "sve pripreme za izvođenje ofanzivnih borbenih dejstava u cilju oslobađanja teritorije Republike Bosne i Hercegovine, razvlačenja i nanošenja gubitaka A/S (armija Srba). U skladu sa ovom naredbom 26. 6. 1995. godine Zulfo Tursunović, komandant 283. lake pešadijske brigade, napao je srpsko selo Višnjicu, udaljeno pet kilometara od granice zaštićene zone. Istog dana u širem rejonu Han Pijesak - Vlasenica čak devet diverzantskih grupa iz 285. istočnobosanske lake brigade u više akcija u dubokoj pozadini VRS ubilo je oko 40 boraca i civila. ODMAH potom komanda Drinskog korpusa početkom jula odlučuje da formira kombinovane snage korpusa iz sastava matičnih brigada i da izvede sužavanje područja zaštićene zone Srebrenica i njeno razdvajanje od zaštićene zone Žepa. Za pripremu akcije korpus je imao četiri dana i mogao je da odvoji svega 3.000 boraca. Na pravcu prvobitnog glavnog udara ka Srebrenici nastupio je sa 400 boraca i pet tenkova. Posle nekoliko dana, srpske snage su gotovo bez otpora ušle u ovaj gradić. Borci 28. divizije Armije BiH, prema nikad definisanom naređenju, odlučili su da pokušaju proboj ka Tuzli i Kaknju u maršu dugom 60 kilometara u koji je krenula većina vojno sposobnih muškaraca.

Napad muslimana na srpsko selo Višnjicu, i prema Ibranu Mustafiću, predstavlja jedan od ključnih momenata u srebreničkoj tragediji. On to opisuje ovako: "Bio sam šokiran vešću na Srni koja je glasila: 'Danas su jedinice srebreničkih ekstremista upale na srpske prostore i izvršile napad na srpsko selo Višnjicu, kojom prilikom je poginulo nekoliko srpskih civila. Selo je spaljeno, a nakon toga muslimanski ekstremisti su ga opljačkali i vratili se u zaštićenu zonu.' Mustafić dalje piše: "Znao sam da su u toj akciji iz Potočara, sa pozicija komandnih mesta, učestvovali Ekrem Salihović i Ibrahim Mandžić Mrki. Odmah mi je bilo jasno da je srebrenička mafija odlučila da završi sa Srebrenicom i da se kompletno stanovništvo srebreničke enklave stavi pod čet,nički nož. Sutradan, iako sam se jedva kretao, otišao sam u Potočare i tamo zatekao jednu grupu momaka u maskirnim unoformama, a među njima je bio i Mrki. Počeo sam na sav glas histerisati: - Jeste li vi uopšte normalni? Vi niste u Višnjici ubili samo dve-tri babe, vi ste u Višnjici ubili muslimanski narod!" Mrki je, kaže Mustafić, pokušao da smiri situaciju rekavši: - Nismo mi samoinicijativno išli u akciju. Mi smo dobili naređenje iz Sarajeva! "Više nisam imao dileme. Mi smo žrtvovani! ... Nakon svega saznajem u Sarajevu da je naredbu za napade oko Srebrenice potpisao 'đeneral' Enver Hadžihasanović!"